Atina: Grad bogova, mitovi i legende

Atina je glavni grad Grčke koja iza sebe krije čitavu riznicu različitih priča, mitova i legendi. U antičko doba, Atina je bila jedna od gradova – država koja je svoju snagu dokazivala u borbi protiv Sparte, Korinta i Tebe. Za Atinu se, pored burne istorije i prošlosti, vezuju i razni mitovi i legende, ali i čuveni grčki bogovi.

Atina: boginja mudrosti i zaštitnica grada

Boginja Atina se, u umetnosti i književnosti, prikazuje kao dama, lepog, ali strogog lica, nenasmejanih punih usana, sivih očiju i graciozne građe. Atina je simbol moći i autoriteta koja je uvek sa sobom nosila oklop na kome se nalazi slika glave Gorgone. Ovaj štit simbolizuje dar koji je dobila od Perseja: glavu Meduze. Baš kao i Meduzine oči, Atinin štit takođe može da pretvori njene neprijatelje u kamen. Kao simbol njene mudrosti, ponekad se mogla videti sova koja leti u njenoj blizini ili sedi na njenom ramenu.

Upravo se poreklo imena grada vezuje za samu boginju. Naime, poreklo imena grada Atine potiče od imena boginje mudrosti koja je postala njegova zaštitnica nakon nadmetanja sa Posejdonom. Legenda kaže da su se Atina i Posejdon suočili na Akropolju, prinoseći darove gradu i tako ponudivši ono što je najbolje za Atinjane. Posejdon je udario u zemlju svojim trozubcem i stvorio izvor, pokazujući da će voda značiti život. Atina je, sa druge strane, ponudila maslinu, simbol blagostanja i mira. Atinjani, predvođeni kraljem Kekropom I, odlučili su da uzmu Atinin dar, jer je izvor koji je Posejdon darovao bio izvor morske vode, dok je Atinin poklon bilo moguće iskoristiti za različite namene.

Atina i mit o Arhani

Arhana, smrtnica koja se bavila zanatskim radom, bila je veoma hrabra i hvalila se da je veštija od Atine. Atina je, čuvši to, ponudila priliku Arhani da se pokaje. Nakon što je ona to odbila, Atina je Arhanu izazvala na dvoboj u tkanju. Boginja Atina je napravila prelepu tapiseriju koja je ilustrovala jezivu sudbinu smrtnika koji su bili toliko oholi da izazovu bogove. Arahna je, s druge strane, za temu odabrala priče o smrtnicima koje su bogovi nepravedno žrtvovali. Nije imala ni priliku da ga završi: razjarena i uvređena, Atina je rastrgala Arahnino tkanje na komade i pretvorila je u pauka. Kao takva, Arahna je od tada osuđena na večno tkanje sopstvene mreže.

Legenda o maču i sandlama

Sin Egeja i Etre, Tezej, rodio se iz ljubavi nekrunisane brakom. Tezeja je majka odgajala u palatama u Troezenu. Ipak, za njegovo rođenje vezuje se čuvena legenda o maču i sandalama. Naime, pre nego što je Egej napustio Troezen, sakrio je svoj mač i par sandala ispod velike stene:

„Ako rodiš sina za devet meseci i ako bude u stanju da podigne ovu stenu kada postane muško – onda ga pošalji u Atinu sa ovim mačem i ovim sandalama, jer tada bih znao da je on moj sin, budući kralj Atine.“

Kada je došlo vreme, Etra je odvela Tezeja do stene i prenela mu davnu poruku oca. Tezej je sa lakoćom podigao stenu i, opremljen Tezejevim znacima očinstva, krenuo na put za Atinu. Na svom putu ka Atini, Tezej je uspeo da nadmudri i savlada nekoliko ozloglašenih razbojnika: Perifeta, Sinisa, Feju, Skirona, Kerkiona i Prokrusta.

Legenda o Egejskom moru

Atina je polazna tačka i za čuvenu legendu o Egeju, tadašnjem kralju Atine, i njegovom sinu Tezeju. Tokom tradicionalnih igara koje su se organizovale u gradu, sin kralja Minosa sa Krita je poginuo, a u ratu Minosa protiv Atine, Minos je pobedio. Za kaznu, Atina je bila prinuđena da svake godine šalje mladiće i devojke na Krit, kako bi bili žrtvovani Minotauru, koji je živeo u lavirintu ispod Minosove palate. U jednom trenutku, Tezej, Egejev sin, odlučio je da ode kao žrtva, planirajući da ubije Minotaura. Tezej i Egej su se dogovorili da, ukoliko bude uspešan, podigne bela jedra, a ako Egej na pučini vidi crna jedra, to će značiti da ga njegova posada obaveštava o smrtnom ishodu.

Tezej je uz pomoć Arijadne, koja mu je dala klupko konca da se kreće unutar lavirinta, uspeo da pronađe i ubije Minotaura, nakon čega je otplovio nazad u Atinu. Iako je bio uspešan u svojoj nameri, Tezej je zaboravio da podigne bela jedra, a Egej je, videvši crna jedra na pučini, skočio sa litice u more i udavio se. Tako je Egejsko more dobilo ime.

Stigavši u Atinu, nakon smrti svoga oca, Tezej je preuzeo presto i vladao Atinom dugo, pre nego što je pokušao da otme Persefonu iz podzemnog sveta. To je rezultirao njegovim svrgavanjem i, posledično, izdajničkim ubistvom od strane Likomeda sa Skirosa.

Posejdonova pohlepa

Posejdon je bio brat Zevsa, boga neba i glavnog božanstva antičke Grčke, i Hada, boga podzemlja. Kada su tri brata svrgnula svog oca sa prestola, sasvim slučajno je morsko carstvo dodeljeno Posejdonu. Njegovo oružje i glavni simbol bio je trozubac koji je, prema Hesiodu, zajedno sa Zevsovom munjom i Hadovim šlemom, oblikovalo tri Kiklopa.
Posejdon, bog mora, svoju pohlepu iskazivao je u želji da ovlada zemaljskim carstvom. O tome najbolje govori legenda o nastanku imena grada Atine i borbe koja se vodila između Posejdona i Atine.

Kao bog mora ali i zemljotresa, mnoga od njegovih najstarijih bogomolja u Grčkoj bila su u unutrašnjosti, iako su ponekad bila usredsređena na reke i potoke, ali uvek povezana sa vodom.