Ostrvo Egina

Ostrvo Egina (Aegina) je jedno od Saronskih ostrva u Grčkoj, smešteno u Saronskom zalivu. Saronski zaliv deo je Egejskog mora u delu između jugoistočne obale Atike i severoistočne obale Peloponeza. Pored Egine, u Saronskom zalivu locirana su još i ostrva Salamina, Poros, Idra, Spetses i Dokos. Svako od ovih ostrva je specifično i nudi jedinstveno iskustvo izleta i uživanja prilikom svake posete. Mnogi arheološki spomenici, živopisna sela i prelepe plaže čekaju da budu otkrivena što je upravo jedan od razloga zašto se sve više ljudi odlučuje da ih poseti. Svakako, pre nego što se uputite na ovo veličanstveno ostrvo, treba se upoznati sa njenom istorijom.

Istorija Egine: od antike do modernog doba

Ako se osvrnemo na antički period, može se reći da je u tom periodu Egina bila jedno od najvažnijih ostrva u Saronskom zalivu, a njena pomorska i trgovinska moć bila je konkurencija Atini. Ostrvo je bilo naročito poznato po svojoj mornarici, koja je bila među najjačim u staroj Grčkoj. Tokom 6. i 5. veka pre nove ere, Egina je bila moćan pomorski centar, dok je u to vreme razvijala i ekonomsku snagu zasnovanu na trgovini. Njeni trgovci i brodovi su uspostavili veze sa mnogim grčkim polisima, ali i sa Egiptom i Persijom.

Egina je bila domaćin i velikim umetničkim i kulturnim dostignućima, među kojima je najpoznatiji novac koji je kovan na ostrvu. Eginski novčići su bili među prvim kovanicama u Grčkoj koje su koristile dizajn sa slikama brodova, a poznati su po svom visokom kvalitetu.

Međutim, tokom Peloponeskog rata (431-404. p.n.e.), Egina je bila u sukobu sa Atinom. Naime, Atina je želela da potčini Eginu zbog njene moći na moru, a rat je izazvao velike političke i ekonomske promene na ostrvu. Nakon rata, Egina je izgubila mnogo od svoje prethodne moći, jer je Atina postala dominantna pomorska sila.

Egina u starom i srednjem veku

Nakon osvajanja Grčke od strane Rimljana 146. godine pre nove ere, Egina je postala deo Rimskog carstva. U ovom periodu, ostrvo nije imalo veliku političku važnost, ali je nastavilo da bude značajno zbog svoje strateške pozicije u Saronskom zalivu. Ipak, kada je došlo do pada Rimskog carstva, Egina je prešla pod vlast Vizantijaca, pod kojom je bila sve do 12. veka.

Već krajem 15. veka, Egina je postala deo Osmanlijskog carstva, koje je vladalo Grčkom do 19. veka. Tokom osmanske vladavine, ostrvo je bilo podloženo mnogim promenama, a muslimanska populacija je postepeno povećavala svoj uticaj na ostrvu. Međutim, Egina je i dalje bila važno trgovačko i pomorsko središte, zahvaljujući svom geografskom položaju u Saronskom zalivu.

Posebno je važno napomenuti da je Egina imala ključnu ulogu tokom grčkog oslobodilačkog rata (1821-1830), kada je ostrvo bilo jedno od glavnih uporišta boraca za nezavisnost. Nakon što su osmanske trupe napustile ostrvo 1827. godine, Egina je postala privremeni glavni grad nove grčke države. U tom periodu, Egina je bila sedište prve grčke vlade, a u gradu je postavljena i prva grčka nacionalna banka.

Savremeno doba i modernizacija ostrva

Danas, Egina je poznata kao popularno turističko odredište. Ostrvo je poznato po svojim drevnim spomenicima, prelepim plažama, maslinicima i proizvodnji oraha, koja je tradicija na ostrvu. Moderni turizam i kultura su postali ključni za ekonomiju Egine, dok ostrvo i dalje čuva bogatstvo svoje istorije. Egina je, dakle, kroz vekove bila i ostala simbol pomorske i trgovačke moći, ali i mesta značajnih istorijskih prekretnica za Grčku.

Kako stići do ostrva Egina

Iako malo, ovo ostrvo postaje sve popularnije među turistima a tome doprinosi i činjenica da je to jedno od najbližih ostrva Atini. Zato, ako se odlučite na putovanje u Atinu, nemojte propustiti da posetite i ovo ostrvo do kojeg se može stići jedino trajektom. Red vožnje trajekta je redovan tokom cele godine, i polaze iz luke Pirej svakoga dana po unapred definisanom redu vožnje, a do samog ostrva se putuje od 40 do 90 minuta (zavisi od vrste trajekta i luke iskrcavanja: grad Egina, Souvala ili Agia Marina).

Već sa mora može se uočiti da je ostrvo malo, a kada se kročite na njega, ostaćete očarani njegovom lepotom. Glavni grad ostrva nosi naziv kao i samo ostrvo, a u njegovoj blizini se nalaze šarmantna mala sela sa prepoznatljivim tradicionalnim karakterom. Svakako vredi obići mesta kao što su Agia Marina, Perdika, Souvala, Kipseli, Agii i Vagia.

Znamenitosti koje obavezno treba posetiti:

Hram Afea. Hram Afea smešten u blizini Agia Marine. Ovaj dorski hram potiče iz 500. godine pre nove ere i predstavlja najvažniji spomenik na ostrvu. Ukoliko pažljivo analizirate lokaciju njegove izgradnje, možete uvideti da njegova pozicija formira jednakostranični trougao sa Partenonom u Atini i Posejdonovim hramom na Sunionu. To je tzv. „sveti trougao” antike. Najimpresivniji deo hrama su njegovi divni izvajani frontoni.

Paleohora – uvid u vizantijsko doba Egine. Mesto Paleohore zapravo predstavlja i oslikava ostrvo tokom vizantijskog doba. Ovo mesto se često naziva i „Ostrvo Mistra” a razlog tome zasnovan je na činjenici da je ovo mesto nekada imalo 565 crkava, od kojih je 28 (sa izuzetnim freskama) odolelo zubu vremena, baš kao i ruševine srednjovekovnog zamka i dva neverovatna manastira.

Manastir Agios Nektarije: najveći manastir na Balkanu. U blizini Paleohore, na putu za Souvalu, nalazi se impresivni manastir Agios Nektarije, jedan od najvećih manastira na Balkanu. Ovaj manastir je sagrađen u 20. veku (između 1904. i 1910. godine) na mestu malog vizantijskog manastira.

Najlepše i neotkrivene plaže Ostrva Egine. Kada posetite Eginu, bilo da dolazite na jednodnevni izlet ili višednevni odmor, nemojte propustiti uživanje na mirnim plažama smeštenim u selu Perdika, Souvali, Agia Marini. Takođe Vagia je prelepa peščana plaža koja nudi brojne pogodnosti, a ako ste voljni da prošetate malo dalje, možete uživati u prelepim izolovanim uvalama.