Prelepo selo Delfi

Delfi su danas jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta u Grčkoj i UNESCO spomenik svetske baštine, a njihovo nasleđe i dalje živi kroz istorijske i kulturne studije, kao i kroz inspiraciju koju pružaju mitološke priče i proročanstva.

Malo planinsko selo, Delfi, smešteno je u planini Parnas, nedaleko od Atine, a njegova očaravajuća lepota svakako je razlog zbog koga ga treba posetiti. Ovde vlada neopisivi mir i spokoj, zbog čega je jednodnevni izlet u Delfi pravi izbor za sve ljubitelje arheologije, dobre hrane i neverovatnih pogleda na okolinu.

Idealno vreme za izlet u Delfi

Jednodnevni izlet u Delfi iz Atine je uvek dobar izlet u proleće i jesen, ali ne sme se propustiti ni prilika da obiđete ovo prelepo selo u leto. Treba napomenuti da je put do sela veoma dobar, priroda je divna, a krajnja destinacija, arheološko nalazište Delfi, magična.

Proročište u Delfima

Proročište u Delfima bilo je mesto gde su se ljudi iz svih delova Grčke (a i šire) dolazili da zatraže savete i odgovore od bogova. Najpoznatija osoba koja je davala proročanstva bila je Pithija, proročica koja je bila visoki sveštenik Apolona. Pithija je bila žena koja je, kako se verovalo, bila pod uticajem božanskog nadahnuća. Proročanstva su često bila dvosmislena i apstraktna, zbog čega su ih ljudi interpretirali na različite načine, što im je omogućavalo da budu korisna u mnogim različitim kontekstima.

U Delfima su se održavale najvažnije sportske manifestacije u staroj Grčkoj, Pithijine igre, koje su bile organizovane u čast boga Apolona. Igre su bile slične Olimpijskim igrama, ali su se održavale svake četiri godine i obuhvatale ne samo sportska takmičenja, već i muzičke, književne i dramske nastupe.

Proročište je privlačilo ne samo obične ljude, već i političke i vojne lidere, kraljeve i tirane koji su tražili božanski savet pre nego što su donosili velike odluke. Neka od najpoznatijih proročanstava iz Delfa uključuju savete o ratovima i o sudbinama. Tako je, na primer, Pithija savetovala, između ostalih, i kralja Laja iz Tebe, koji je zatražio proročanstvo o svom sinu Edipu. Pithija je predskazala tragediju koja će uslediti, a kralj Laj je svakako ubijen od strane svog sina, iako je pokušao tu tragediju da izbegne.

Stari Grci su smatrali da je Delfi centar zemlje

I za ovo čudesno mesto se vezuju legende, a jedna od njih kaže da je Apolon ubio zmiju Pitona, koja je čuvala proročište u Delfima, a zatim je postavio svoje svetilište na tom mestu. Grci su verovali da je to mesto gde se "susreću" nebeske i zemaljske sile, a "omfalos" je bio kamen koji je bio postavljen u hramu Apolona u Delfima označen je kao tačka centra sveta. Ovaj kamen je, prema legendi, bio bačen od strane Zevsa, kralja bogova, koji je poslao dva orla sa dva kraja sveta da se sastanu, i njihov susret je bio baš na tom mestu. Prema ovoj priči, to je označilo centar sveta, a "omfalos" je postavljen u Delfima kao simbol tog susreta. Ovaj kamen je bio izuzetno važan, jer je označavao mesto gde su se bogovi smatrali najbližima ljudima, i gde su ljudi mogli tražiti božanske odgovore na svoja pitanja.

Zbog svog značaja kao "centra sveta", Delfi su bili i glavno versko i kulturno središte antike, koje su posetili vernici i politički lideri iz svih delova Grčke i šire, kako bi konsultovali proročište i tražili savete koji bi im pomogli u donošenju odluka..

Tradicionalni delfski festivali

Jedna od najvažnijih tačaka programa prvih modernih Delfskih festivala bila je predstava “Prometej", koju je postavio slavni grčki tragičar Eshil. Ova drama, koja je izvorno bila deo grčke mitološke tradicije, govori o Prometeju, titanu koji je ukrao vatru od bogova i dao je ljudima, za šta je bio kažnjen. Izvođenje "Prometeja" u Delfima bilo je duboko simbolično, jer je povezivalo drevnu grčku dramu sa novim, savremenim kontekstima.

Drugi značajan događaj iz 1927. godine bio je Pirov ples na delfskom stadionu, koji je oduvek bio centar sportskih takmičenja. Pirov ples je tradicionalni grčki ples koji je izvođen tokom festivala i često je bio povezan sa ritualnim obredima i proslavama. U okviru modernih Delfskih festivala, Pirov ples je bio deo svečanosti i predstavljanja grčke kulturne baštine. Izvođenje plesa na stadionu, gde su se nekada održavali atletski događaji, dodalo je duboku emotivnu i kulturnu dimenziju celoj manifestaciji, stvarajući most između prošlih i sadašnjih festivala.
O svemu ovome možete saznati ako obiđete i Muzej delfskih festivala koji se nalazi u staroj kamenoj kući Angelosa Sikelijanosa.

Neprevaziđena lepota Delfija

Po završetku obilaska proročišta i arheološkog nalazišta, obavezno je da posetite i uživate u čarima samog sela. Ovaj drevni grad, sa svojim zadivljujućim pogledima na okolinu, prirodno se uklapa u okolni pejzaž, kao da je stvoren da bude deo planine i njenih tajni. Visoke litice i duboke doline koje okružuju Delfe stvaraju ambijent koji odiše mirom, a uske kamene ulice oivičene kamenim kućicama savršeno se uklapaju u harmoničnu arhitekturu ovog mesta.

U vreme ručka, ili na pauzi, posetite neku od lokalnih taverni i uživajte u gostoprimstvu njenih domaćina i sveže pripremljenoj hrani. Gastronomska tradicija prosto mami da probate lokalne specijalitete kao što su fava (pasulj), musaka i vino iz regiona. Nastojeći da očuvaju svoju kulturu, mnoge taverne u Delfima pružaju ugođaj kakav je bio prisutan i u antici, sa pogledom na spektakularnu prirodu.